Serbske ludowe spěwy

Hnała je ćelerka

1. ’Nała je ćeleŕka :,:
Ćelatka won,
Za mały Budešink za kneži dwór.

2. Tam je so synyła :,:
Pod róžowy keŕk,
Rjanu tu ćeńku kudžełku pšasć.

3. Dyž bje pak delje :,:
So synyła,
Da bje tejž z ćicha tam wusnyła.

4. Dyž bješe wona pak :,:
Wotućiła,
Da bje wše ćelatka roz’ubiła.

5. Bješe tam pšišoł k nej :,:
Jedyn hajnik,
Tón so jej’ swjeru tak prašeše:

6. ›Štoda ty pytaš tu :,:
›Rjana holčka,
›Aby što sy hajku roz’ubiła?‹

7. »Ja sym wše ćelatka :,:
»Roz’ubiła,
»Sama ’šće hajku so zabudžiła.«

8. ›’Ceš moja swjerna mi :,:
›Lubka ty być,
›Da ’cu ći ćelatka znamakować.‹

9. ›Tebe tejž z hajka won :,:
›Wupokazać,
›Tebi ’šće ćelatka pomhać dom ’nać.‹

10. Kruwaŕki kruwy won :,:
Ćjerjachu,
Pšeco wot ćeleŕki powedachu:

11. ›Zo džje ta ćeleŕka :,:
›Jac’ sama nej’,
›Zo džje je wona samadruha.‹

12. ’Nała je ćeleŕka :,:
Ćelatka dom,
Nesła sej synka we šórcušku dom.

13. »Što pak sym tola ja :,:
»Činiła,
»Zo sym ja z hajnikom žortowała.

14. »Wo to was prošu :,:
»Towarški,
»Newjerće žanym hajnikam.«